недеља, 07. август 2011.

U potrazi za ćurkom - sinoć na četu

Jovana Wjestica Savic
данас

2:00am

ee treba mi jedan savjet od tebe
kao oziviti lutku
kako je napraviti
da bude kopija drugog tijela
pitala sam mnoge za to

S: možeš li biti određenija...ne razumem

Jovana Wjestica Savic:

pa kako napravit lutku
koja ce predstavljat
nekog drugog
ozivit je
da bude kopija

S: pa,ti si veštica... trebala bi to da znaš...:))

Jovana Wjestica Savic:

ali neznam sve draga


S: a šta će ti to...

Jovana Wjestica Savic

ohhhh
viseee...
niko neda pomoc
da bi zblizila dvije osobe
eto zasta
potrebne su mi dvije lutke zive kao dabi uspjela carolija

S: mogu li nešto da te pitam...

Jovana Wjestica Savic
da
da

S: jesi li se zapitala zašto niko neće da ti pomogne u tome?

Jovana Wjestica Savic

ee... ja sam dobila odgovore ali ocu prikupit sto vise dabi znala
svi su na neki nacin pomogli ali nije to to

S: još jedno pitanje...
da li bi volela da tebe neko spoji sa nekim,protiv tvoje volje?

Jovana Wjestica Savic

eee staniii
sad
i dobro poslusaj

ja sam kao prvo zasticena i necemi to niko uradit jel nemoze
a kao drugo nisam ja kriva nekom sto nece da koristi sta je dobio
ja koristim zivot na zemlji maksimalno
i radim sto mise prohte

S: Samo napred!
Svi učimo svoje lekcije, toga niko nije pošteđen - pa ni ti!

nije dobro to što radiš...
sve što radiš sebi radiš

a za lutke...to ne znam kako se radi - nije me nikad zanimalo
obratila si se na pogrešnu adresu!

Jovana Wjestica Savic

glupaco
curko neopevana

S. :))

Jovana Wjestica Savic

iznervirala si me
pljuni
sto znas

S: Jovana,bila sam dobronamerna a ti to shvati kako god hoćeš

Jovana Wjestica Savic

cuti glupacoo

понедељак, 04. јул 2011.

Zakoni

ZAKON NORMALNOSTI

1. Svi izgledaju normalno dok ih ne upoznaš.


ZAKON ČUJNOSTI

2. Ako misliš da te niko ne sluša, probaj da prdneš.


ZAKON JEDINSTVENOSTI
3. Uvek imaj na umu da si jedinstven. Kao i svi ostali.


ZAKON UVERLJIVOSTI
4. Nikad ne proveravaj dubinu vode sa obe noge.


ZAKON NEDOSTATKA
5. Seks je kao vazduh. Nije preterano važan, osim ako ga nemaš.


ZAKON BRIŽNOSTI
6. Ako misliš da nikog nije briga jesi li živ, probaj preskočiti ratu kredita.


PADAJUCI ZAKON
7. Ako ti ne uspe iz prve, padobranstvo definitvno nije za tebe.


ZAKON POZAJMLJIVANJA
8. Ako nekom pozajmiš 20 EURO i više ga nikad ne vidiš, verovatno je vredelo tih para.


ZAKON PERVERZNOSTI
9. Ne brini: izgleda perverzno samo prvi put.


ZAKON DUPLIKACIJE
10. Najbrži način da dupliraš 1000 dinara je da ih presaviješ na pola.


NEMA ZAKONA
11. Postoje dve glavne teorije o nadmudrivanju sa ženama. Nijedna ne valja.


ZAKON ISKUSTVA
12. Iskustvo je nešto što nećeš dobiti sve dok ne prođe trenutak kad ti treba.


ZAKON PROLAZNOSTI VREMENA
13. Vreme ne prolazi jednako. Dosta toga zavisi o tome s koje strane vrata od wc-a se nalaziš.

понедељак, 09. мај 2011.

Zašto je potrebno deci zabraniti da idu u školu

Zato što je škola mesto gde se gasi kreativnost,zato jer nas uči da se takmičimo i gde nas odmah svrstaju na odlične,vrlo dobre,dobre i loše ljude...a naročito zbog poruke koju nam daje sledeća priča.

................

Kad je učiteljica izrekla prvačićima basnu o cvrčku i mravima, nije ni slutila kakvu će to dramu kasnije izazvati.

Svi znamo kako je u basni cvrčak cijelo ljeto pjevao: došla zima i glad a on onda kucao mravima na vrata, za malo kruha, a oni mu rekli: „E, da si radio, mjesto što si cijelo ljeto pjevao, sad bi imao.“ I zalupe mu vrata.

Jedan od dječaka u razredu se osobito ražalostio maštajući o tome kako je cvrčak sigurno umro od gladi, i kako je, u šumi, nastala tišina bez pjesme. Gledao je u mislima cvrčkovo malo, smrznuto tijelo na zemlji. Na oči mu navirale suze. I sad, nakon nastave, hoda kući smućen, a mozgom mu se motaju učiteljičini nadmoćni razlozi.

„Tko radi ne boji se gladi“, govorila je učiteljica, „da je manje umjetnika u državi, a više radnika, svima bi bilo bolje“. „Živjeli mravi i marljivi rad!“, viknula je tada curica iz prve klupe.

Njegov dječji razum prevrtao je učiteljičine istine, s jedne na drugu stranu, i nalazio ih potpuno istinitima i praktičnima. Pa zaista, ne može čovjek umrijeti od gladi. I tata radi - hrani ga. To mu nekad, kad je ljut, čak i kaže. „Dok te ja hranim, bit će kako ja kažem!“ zvoni mu u glavi tatin glas. On svira violinu, a tata radi. Je li i on gnjida kako je čuo da netko viče na ulici na pijanca. „Mrav je zaista svetac“, morao je zaključiti u mislima. Ali u nutrini mu stalno tuga, pa ga stišće u želucu. Istina je to tako očita, a opet, nikako misao da mu sjedne u srce. Sada hoda pognute glave. „Tko radi ne boji se gladi“, učini mu se da piše na prometnom znaku dok je prelazio cestu i ulazio u park prema svojoj ulici.

Gledajući tako u zemlju na puteljku najednom naiđe na mrave. Nešto kao da ga je iznutra ujelo pa naglo skoči i poče mrave bjesno gaziti nogama. Skače po njima, a suze mu liju ko kiša. Duhvati štap s ruba ceste i počme rovati za mravima, stazu po kojoj hodaju, kućicu, - sve. Frca zemlja naokolo; zaustavljaju se ljudi i čude se djetetu, što ga je to spopalo. „Evo vam, na! Crknite puna želuca, gadovi!“ viče, skače po mravima i plače.

Petar Nodilo

U dubini svakog čoveka žive i mrav i cvrčak. Ako si ubio/la svog cvrčka, iako hodaš, mrtav/va si. Razmisli, nije li vreme da počneš brinuti i o cvrčku, pre nego ugine?

„Srce ima razloge koje razum ne poznaje!“, kaže filozof Pascal.

Isus kaže da čovek ne živi samo na hlebu. I da se ugledamo na ptice, koji niti siju niti žanju a ipak ih nebeski Otac hrani.

"Neka bude Svetlost..."

понедељак, 06. децембар 2010.

Razgovor dva blizanca u stomaku svoje majke

Blizanci u stomaku svoje majke razgovaraju:


- Da li veruješ u život posle rođenja?


- Naravno, sigurno postoji nešto nakon rođenja... Možda smo ovde baš zato da se pripremimo na život posle rođenja.


- To je glupost. Nema života posle rođenja. Kako bi taj život uopšte izgledao?


- Ne znam tačno, ali uveren sam da će biti više svetla i da ćemo moći hodati i jesti svojim ustima.


- To je potpuna glupost. Znaš da je nemoguće trčati i jesti svojim ustima, pa zato imamo pupčanu vrpcu. Kažem ti, posle rođenja nema života. Pupčana vrpca je prekratka.


- Uveren sam da postoji nešto posle rođenja. Nešto posve drugačije nego ovo što živimo sada...


- Ali niko se nije vratio od tamo. Život se posle rođenja završava. Osim toga, život nije ništa drugo nego postojanje u uskoj i mračnoj okolini.


- Pa ne znam baš tačno kako izgleda život posle rođenja, ali ćemo u svakom slučaju sresti našu mamu. Ona će zatim brinuti za nas.


- Mama?!? Ti veruješ u mamu, pa gde bi po tvome ta mama bila?


- Svuda oko nas, naravno. Zahvaljujući njoj smo živi, bez nje ne bismo uopšte postojali.


- Ne verujem! Mamu nisam nikada video, zato je jasno da ne postoji.


- Da, moguće, ali ponekad, kada smo potpuno mirni, možemo je čuti kako peva i miluje naš svet. Znaš, uveren sam da život posle rođenja zapravo tek započinje....

"Neka bude svetlost..."

субота, 26. јун 2010.

Iza sedam gora i mora...isto je kao i ovde :))

Ziveo jednom princ zvani Jao, sa nadimkom Ja Nemam. U pojedinim danima, ime i nadimak su mu savrseno pristajali. Probudio bi se, prosetao svojim kraljevstvom i van njega i poceo pricati kao sumanut:: Ja nemam…
Bio je jako nesrecan. Dvorani, ljudi u njegovom kraljevstvu i van njega, sa tugom bi ga gledali i pokusavali mu na sve nacine pomoci, ali njemu u takvim satima nije mogao niko i nista pomoci.
Dvorani su vremenom shvatili: Nema tu leka!
Pokusavali su dopreti do njega milion puta, cak su mu i dubili na trepavicama…
Nista, nista nije pomogalo. Bili su to dugi i mukotrpni pokusaji i sto je najgore uzaludni.
Tu se dvorani pomirise sa cinjenicom da je princ opet osvanuo u raspolozenju: Danas je prosecno lep, normalan dan! Ja ga zelim unistiti, ubiti.
I tu prici nije bio kraj. Tuzno je bilo to sto bi on i dvoranima i celom kraljevstvu i van njega, unistio, razbio dan, tako da oni pozelese da nikad nije ni svanuo.

II

Zivela jednom princeza zvana Ja Imam, sa nadimkom Alo Ljudi.
Vremenom je njeno kraljevstvo pocelo siromasiti i ona bi zbog toga cesto bila tuzna i ocajna.
Sve do onog dana kada se desio prvi tezak cin - Nestao je covek iz kraljevstva a za njim su odlazili i drugi ljudi.
Tako ona nauci prvu lekciju: Ja sam imala zive ljude, a bila sam ocajna zbog toga sto mi je kraljevstvo pocelo malo siromasiti. Ovakvo siromastvo, ne moze se nadoknaditi.
Od tog dana princeza Ja Imam , nikad vise nije bila ona stara.
Naucila je da u zivotu pronalazi mnogo vise lepsih strana. Objasnjavala je svim srcem dvorjanima iz koje perspektive treba zivot gledati. Tako dvorjani pocese od nje uciti.
Normalno, nije bila srecna svih 365 dana, puta 24 sata. Desavalo se da je povrede neki dvorjani ili ljudi u kraljevstvu ili van njega. Da je neki princevi razocaraju, ali nikada vise nije je moglo povrediti, niti dotaci: Ja nemam dragulje kao sto ih ima princeza na onom dvoru. Ja nemam lepse konje i kocije, cipelice, balske haljine…
Ne, nikada.
Moglo bi je rastuziti to kad nema nekim ljudima dati vise, jer im treba, ali je zato umela od sitnih stvari napraviti cuda i njima darivati ljude.Pazljivo je promatrala kakva bi ih sitnica mogla obradovati. Nije to darovanje shvatala olako, kao ni ljude… Ako bi videla da neko voli lale, ona mu ne bi nikada poklonila krokodila.
Nije ona bila neki genije, samo je bila pazljiva i razmisljala je.
Jednoga dana zadesi princezu bolest zvana grip i ona dobi visoku temperaturu, za koju su i ptice na grani znale da joj tesko spada. Ona se tu duboko razocara u zivot i poce patiti.
Posle nekog vremena seti se da se zove Ja Imam. Sat za satom, dan za danom uporno se borila sa temperaturom i bila je srecnija nego ljudi koji su bili zdravi od glave do pete, od A do S.
Setila se da se od toga ne moze umreti. Setila se da ima oci, dve ruke, dve noge, da je cela…
I setila se koliko ima slepih, sakatih i onih kojima naizgled nista ne fali, ali su smrtno bolesni.

Dok se ona borila sa bolescu dvorjani su poceli kukati, kako imaju ili nemaju, a ona bi ih opet strpljivo ucila koliko imaju. Otvarala im je oci.
Neki se ljudi u kraljevstvu nisu dali nauciti.
Nije ona bila neki genije, niti filozof, pred njom su se otvarale, ciste jednostavne zivotne stvari i ona dobi nadimak Alo Ljudi.

Alo ljudi!!!
Ne gledajte sta nemate, umrecete nesrecni.
Lupite glavom o zid ako treba, ali vec jednom shavatite sta Imate.
Sutra se moze desiti da nemate ni to.
Svakog minuta Vam se moze desiti.
Danas ste zivi i zdravi, sutra Vas nema.
Alo ljudi!!!

III

Princ i princeza su ziveli na dve razlicite strane sveta.
Princ Jao - Ja nemam, nikada nije upoznao princezu Ja imam - Alo ljudi.

Steta…
Steta sto ni ova bajka o princezi nije stigla do njegovog kraljevstva.

Tako je on ziveo dugo i nesrecno, a ona dugo i srecno, do kraja zivota.

Vrabac i njegova tri saveta

Jednom je neki lovac namestio zamke da bi lovio životinje. Već sledećeg dana je u jednoj od zamki pronašao malog vrapca. Kad ga je hteo ubiti, vrabac nekim čudom progovori:

"Oj, lovče (skeptice)! Do sada si jeo samo ovce i još uvek nisi sit. Ja težim samo nekoliko dukata. Ako me pustiš udelit ću ti tri saveta.
Prvi još dok sam u tvojoj ruci,
drugi kad budem na krovu one kuće tamo
a treći savet ćeš dobiti sa onog stabla pored.

"Slažem se", reče lovac i vrabac mu dade prvi savet:

"Ako je nešto nemoguće, ne veruj nikome ko tvrdi suprotno."

Lovac pusti vrapca, ovaj odleti na krov kuće i izrekne drugi savet:

"Ne živciraj se zbog stvari koje su prošle. Živi za ovaj trenutak."

Onda vrabac nastavi: "Progutao sam biser težak deset dukata. Da si ga pronašao čak bi i tvoja unučad bila bogata."

Lovac se rastuži i bude mu žao što je pustio vrapca. Onda vrabac nastavi:

"Zar ti nisam rekao da se ne živciraš zbog prošlih stvari, pogotovo zbog nečeg što je nemoguće. Stvarno si glup. Kako ću ja progutati tako težak biser kad sam težim tri dukata ?"

Lovac pomalo opet dođe k sebi i upita vrapca za treći savet.

Vrabac će na to:

"Prva dva nisi koristio, što će ti onda treći ?"

...te odleti kud ga krila nose

***

Davati savete glupom i nerazumnom sanjaru znači sejati seme u škrtu zemlju. Nema zakrpe koja će zakrpiti rupu gluposti i neznanja. Ti koji daješ savete, ne sij seme svoje mudrosti na zemlju neplodnu !

петак, 04. јун 2010.

ČIROKI PRICA

DVA VUKA

Jedne večeri, stari Čiroki indijanac pričao je svom unuku o borbi koja se odvija unutar svakog čoveka. Rekao je:

Sine moj, bitka koja se odvija unutar nas je bitka dva vuka.

Jedan je Zlo: To su bes, zavist, ljubomora, tuga, žaljenje, pohlepa, arogancija, samosažaljenje, krivica, inferiornost, laži, lažni ponos, superiornost i ego.

Drugi je Dobro: To su radost, mir, ljubav, nada, iskrenost,poniznost, brižnost, darežljivost, osećajnost, velikodušnost, istina, saosecajnost i vera.

Unuk je razmislio za trenutak o onome sto je čuo i upitao je dedu:

- Koji vuk pobeđuje?

Stari Čiroki mu odgovori:

- Onaj kojeg hraniš.